Rabrenović: Izlazak ruskog vlasništva iz NIS-a bio bi signal povratka Srbije u zapadni ekonomski okvir – država i dalje ima prostor za odluke u svom interesu
Odluka američkog OFAC-a da ne dozvoli nastavak finansijskih transakcija NIS-u, iako očekivana u aktuelnim globalnim uslovima, ima ozbiljne posledice kako za Srbiju, tako i za njenu energetsku budućnost. Prema rečima prof. dr Mihajla Rabrenovića, stručnjaka za menadžment državne uprave, pred Vladom Srbije nalaze se jedne od najtežih energetskih odluka u skorijoj istoriji. Ipak, on naglašava da ovo nije trenutak za dramu, već za trezvenu procenu mogućih scenarija i zajedničko državno delovanje.
Geopolitička poruka i trenutna pozicija Srbije
Rabrenović ističe da Srbija nije doprinela eskalaciji situacije, već je poslednjih godina nastojala da postupa odgovorno – izbegavajući uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, održavajući stabilno snabdevanje i čuvajući interese građana i privrede. I dalje postoji prostor za odluke u srpskom interesu, kaže on, uz nadu da će ruska strana preispitati svoju poziciju u vezi sa prodajom udela u NIS-u.
Na pitanje da li bi eventualno povlačenje ruskih akcionara predstavljalo prekretnicu, Rabrenović odgovara da bi to pre svega imalo simboličku geopolitičku težinu.
„To bi ukazalo da se Srbija, htela to ili ne, ponovo kreće ka pretežno zapadnom ekonomskom okruženju – procesu koji traje još od raspada Sovjetskog Saveza. Srbija je na tom putu išla sporije, ali je smer istorijskih tokova jasan“, objašnjava on.
Ipak, dodaje da to ne znači prekid saradnje sa Rusijom. Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000. godine ostaje na snazi, kao i saradnja u kulturi, obrazovanju i crkvenim pitanjima. Najosetljiviji prostor je energetika, pa je zato pritisak najveći upravo u tom sektoru.
Uloga SAD u energetskim procesima
Rabrenović podseća da su Sjedinjene Američke Države poslednjih godina među vodećim međunarodnim partnerima Srbije. Nedavno potpisani sporazum sa SAD u oblasti energetike pokazuje da Vašington prepoznaje značaj Srbije u budućoj energetskoj infrastrukturi regiona – posebno u domenu tranzicije, obnovljivih izvora energije i bezbednosti snabdevanja.
Kosovo i Metohija – očekivanja i realnost
Profesor navodi da se tokom prodaje NIS-a često pominjalo da će ruska uloga u srpskoj energetici doneti i političku zaštitu za interese Srbije na Kosovu i Metohiji.
„Posle sedamnaest godina, legitimno je zapitati se da li je takav efekat zaista ostvaren i da li je položaj Srba na KiM-u ojačao ili ostao isti, uprkos partnerstvu“, kaže Rabrenović i naglašava da će se ova tema neminovno otvoriti u javnom prostoru.
Odgovornost države u novim okolnostima
Srbija nije inicirala ovu krizu niti je preduzela korake koji bi ugrozili energetsku stabilnost. Međutim, globalni procesi ponekad nameću manjim državama da brže rešavaju pitanja koja su nekada mogla da budu odložena.
„Ponovo smo na raskrsnici između Istoka i Zapada. Odgovornost države je da očuva stabilnost, izbegne sukobe i donese odluke koje štite interese Srbije i njenih građana. Dolazi vreme u kojem će morati da se pokaže politička zrelost i mudrost“, zaključuje Rabrenović.
Na vanrednoj konferenciji, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da je američka administracija jasno stavila do znanja da očekuje potpunu promenu vlasništva NIS-a i povlačenje ruskih akcionara iz kompanije.
