Tragedija koja je potresla Jugoslaviju: Crnogorka naručila osvetu zbog saobraćajne nesreće – zločin na groblju šokirao region
Krvna osveta je tradicija koja se javlja u sredinama sa slabijim stepenom društvene kontrole i institucija. Ona podrazumeva da se smrt jednog člana porodice „vraća“ ubistvom muškarca iz druge porodice, pri čemu se sukob često nastavlja generacijama.
Iako je takva praksa zakonom zabranjena, pojedini tragični slučajevi zabeleženi su i u modernijoj istoriji. Jedan od najpoznatijih i najpotresnijih zločina povezanih sa krvnom osvetom dogodio se sedamdesetih godina prošlog veka u Zenici.
Sve je počelo nakon saobraćajne nesreće u Crnoj Gori u kojoj je stradao dečak, a u koju je bio uključen vozač iz Zenice, Stipo Čalić. Sud je tada nesreću okarakterisao kao slučajnu, oslobađajući Čalića odgovornosti.
Međutim, maćeha nastradalog deteta, Višnja Pavlović, nije se pomirila s presudom i zaklela se na osvetu. Ubedila je Dragomira Dragana Bajčetu da, za iznos od 500.000 tadašnjih dinara, ubije Čalićevog jedanaestogodišnjeg sina Bruna. Prema kasnijim navodima iz istrage, otac poginulog dečaka, Rajko Pavlović, takođe je bio upoznat sa planom.
„Imate jako finog sina…“
Majka malog Bruna, Anka Čalić, opisala je 2011. godine kako su Višnja i Bajčeta više puta dolazili u njihov dom, navodno tražeći stan za iznajmljivanje. Tokom tih dolazaka upoznali su dečakove navike i raspored. Višnja je čak otvoreno razgovarala sa Brunom i naglašavala koliko je „fino dete“.
Kobnog dana Višnja je presrela dečaka i zamolila ga da je otprati do obližnjeg groblja. Tamo ga je sačekao izvršilac zločina. Tek kada Bruno nije stigao kući na vreme, njegova majka je pošla da ga potraži — tada je na putu srela Višnju, ne sluteći šta se dogodilo.
Bruno Čalić je ubijen u ovom napadu, što je potreslo celu tadašnju Jugoslaviju.
Sudski epilog
Višnja Pavlović uhapšena je u Pljevljima nepunih 48 sati nakon zločina, dok je Bajčeta priveden u Nikšiću. On je tokom suđenja izrazio kajanje, dok Višnja nije pokazala spremnost da prizna odgovornost. Oboje su osuđeni na smrtnu kaznu.
Rajko Pavlović, suprug Višnje i otac prvobitno nastradalog dečaka, osuđen je na 20 godina zatvora kao saučesnik.
Godinu dana kasnije, 1973. godine, Višnja Pavlović i Dragomir Bajčeta pogubljeni su kod Sarajeva. Prema tadašnjem zakonu, sahranjeni su u neobeleženim grobovima kako bi se sprečilo stvaranje kultnog statusa. Njihova grobna mesta do danas nisu poznata.
Rajko Pavlović je nakon odsluženja kazne pušten na slobodu. Sudbina mu je kasnije nanela novi udarac — njegov drugi sin, koga je imao sa Višnjom, poginuo je u saobraćajnoj nesreći.
