Jovica iz Kruševca: 12 godina vozi kamion kako bi otplatio stambeni kredit, a žena troši novac sa ljubavnikom

Priča o Jovici: 12 godina vozača kamiona, prevara i put ka izlečenju

Dvanaest godina života na točkovima, dani i noći provedeni po putevima Balkana, po kiši, suncu i snijegu. Takav je bio život Jovice, vozača kamiona iz Kruševca, koji je naporno radio ne zbog luksuza, već kako bi obezbedio bolji život svojoj porodici. Međutim, ono što je zatekao kada se vratio doma slomilo mu je sve što je verovao da je postigao.

Tokom godina, Jovica je neumorno vozio, često ne znajući koji je dan, ali s jasnim ciljem – da otplati kredit za stan, obezbedi deci sve što im treba, i da njegova žena ne mora brinuti o ničemu. Svaki zarađeni dinar slao je kući, u nadu da ga žena čeka, makar u srcu i mislima.

Međutim, kako je vreme prolazilo, Jovica je počeo osećati da se nešto menja. Nisu to bili jasni znakovi, ali su postojale intuicije koje su ga podsećale da nešto nije u redu. U početku je mislio da je to posledica njegove stalne odsutnosti – žena sama sa decom, dani prolaze bez njega. Ali kako je vreme odmicalo, shvatio je da ta udaljenost više nije samo fizička.

Jednog dana, iznenada, pozvao ga je šef i rekao da može da ide kući jer će drugi vozač preuzeti njegovu turu. Jovica je iskoristio priliku da iznenadi svoju porodicu. Nije se javljao nikome, kupio je poklone za decu i parfem za ženu. Želeo je da ih iznenadi i tiho se uvukao u kuću, ne želeći da budi nikoga.

Ali tada je čuo nešto što ga je potpuno zaustavilo – muški smeh. Dolazio je iz njegove spavaće sobe. U njegovom krevetu. U njegovoj kući. Njegove noge su klecale, srce stalo. Tada je prepoznao poznato lice – ljubavnik njegove žene bio je njegov bivši kolega, čovek kojem je u najtežim trenucima pozajmljivao novac.

Ovaj trenutak nije bio samo udarac na njegov ponos. Bio je to udarac svim njegovim verovanjima i snovima o porodici i ljubavi. Najviše ga je pogodio hladan pogled njegove žene – nije bilo ni srama, ni iznenađenja. Samo ravnodušnost, kao da je čekala da on sam odluči da ode.

Nakon svega, žena je otišla sa ljubavnikom, a Jovica je ostao da sakuplja komade svog života. Sav novac koji je zarađivao na putu, uvek misleći da pomaže svojoj porodici, otišao je na poklone, večere, salone lepote i putovanja sa drugim muškarcem. “Zamislite”, kaže Jovica, “radite ceo život da biste obezbedili život za nekog drugog, a ne za sebe.”

Nakon ove tragedije, Jovica je zapao u ozbiljne zdravstvene probleme. Dijagnostikovan mu je dijabetes, smršao je 18 kilograma i upao u depresiju. Dani su prolazili kao kroz maglu, nije znao da li je budan ili u nekom košmaru. Međutim, uz pomoć prijatelja i terapije, pokušao je da se sabere i ponovo krene napred.

Danas, nakon svega, Jovica ponovo vozi kamion, ali kaže da više ne sanja o povratku kući – jer ta kuća, koju je zamišljao, više ne postoji. Naučio je bolnu lekciju: da ponekad nije dovoljno samo raditi i voljeti, da život može biti okrutan i da te najdublje rane ne nanose neznanci, već oni kojima si najviše verovao.

Iako slomljen, Jovica se ne predaje. Danas pokušava da živi za sebe, korak po korak, dan po dan. Bez velikih snova, ali s nadom da još nije kasno da pronađe mir koji zaslužuje.