Doktor Saša Kiković sa VMA objašnjava: Šta učiniti kad test otkrije povišen nivo šećera u krvi

Doktor Saša Kiković sa VMA o povišenom šećeru u krvi: Šta uraditi kad test pokaže povišenu glukozu?

Nezdrava ishrana, previše industrijski prerađene hrane, stres i nedostatak fizičke aktivnosti često vode ka dijabetesu. Sa doktorom Sašom Kikovićem, endokrinologom sa VMA, razgovarali smo o prvim znacima bolesti i šta treba preduzeti.

Kada je glukoza povišena, šta dalje?

• Ako je glikemija natašte ≥ 7,0 mmol/l, uz potvrdu na ponovljenom testu, dijagnoza je dijabetes i treba započeti lečenje.

• Ako je natašte između 6,1 i 6,9 mmol/l, preporučuje se test opterećenja glukozom (OGTT).

• Ako je natašte < 6,1 mmol/l, ali OGTT u 120. minutu pokaže glukozu ≥ 7,8 mmol/l, to je predijabetes.

• Predijabetes zahteva promene u načinu života (dijeta, fizička aktivnost) i, ako je potrebno, medikamente.

Dijagnostički kriterijumi za dijabetes:

1. Glikemija natašte ≥ 7,0 mmol/l

2. Glikemija ≥ 11,1 mmol/l na OGTT-u nakon 120 minuta

3. Glikemija ≥ 11,1 mmol/l u bilo kom trenutku sa simptomima (često mokrenje, žeđ, gubitak težine)

4. HbA1C ≥ 6,5%

Može li dijeta smanjiti šećer?
Da, kod blago povišenih vrednosti dijabetična dijeta i kontrola kalorijskog unosa mogu biti dovoljni. Dijeta treba da sadrži:

• 50–55% ugljenih hidrata iz voća, povrća, celovitih žitarica, mahunarki i mlečnih proizvoda sa niskim udelom masti

• 30–35% masti, naročito mononezasićenih i polinezasićenih iz avokada, orašastih plodova, maslinovog ulja i ribe bogate omega-3

• Ograničiti unos soli, naročito ako imate povišen krvni pritisak

Namirnice koje treba izbegavati:

• Zasićene masti i mlečni proizvodi sa puno masti

• Prerađene mesne prerađevine (šunka, kobasice, slanina)

• Trans masti (margarin, pržena hrana)

• Previše holesterola (meso, jaja)

Faktori rizika za osobe sa povišenom glukozom na granici:

• Veći rizik od razvoja dijabetesa i komplikacija poput oštećenja srca, bubrega, očiju i nervnog sistema

• Gojaznost, manjak fizičke aktivnosti i stres su česti uzroci, posebno u kasnijem životnom dobu

Koji su faktori na koje možemo uticati?

• Ishrana

• Fizička aktivnost

• Održavanje zdrave telesne težine

• Kontrola krvnog pritiska

• Prestanak pušenja

Ko treba da se testira?

• Svi sa indeksom telesne mase (BMI) ≥ 25 i barem jednim dodatnim rizikom kao što su: fizička neaktivnost, hipertenzija, poremećaj lipida, gestacijski dijabetes u trudnoći, policistični jajnici, prethodni predijabetes ili kardiovaskularne bolesti.

• Ostali nakon 45. godine života, ponoviti test svake tri godine, dok osobe sa predijabetesom jednom godišnje.