Marina Pendeš o finansiranju prenosa Svetskog prvenstva na BHRT-u: Pozadina odluke koja je podelila javnost
Pitanje finansiranja javnog servisa i prenosa velikih sportskih događaja u Bosni i Hercegovini često postaje predmet oštrih polemika, a jedan od takvih primera je i slučaj vezan za Marinu Pendeš i stavove o izdvajanju sredstava za prenos Svetskog prvenstva na BHRT-u. Ova tema ponovo je pokrenula debatu o ulozi Radio-televizije Bosne i Hercegovine (BHRT) u društvu, kao i o transparentnosti upravljanja javnim novcem.
Kada se postavi pitanje prenosa događaja od nacionalnog interesa, očekivanja građana su obično visoka. Većina gledalaca smatra da javni servis ima obavezu da omogući besplatan pristup sadržajima kao što je Svetsko prvenstvo. Međutim, finansijska situacija u kojoj se BHRT nalazi godinama unazad komplikuje ovakve poduhvate. Nedostatak stabilnog sistema naplate RTV takse i dugovanja koja opterećuju poslovanje kuće često dovode do situacija u kojima su skupi televizijski paketi gotovo nedostižni bez dodatne budžetske podrške.
Marina Pendeš, u kontekstu rasprava o budžetskim izdvajanjima, često zastupa stavove koji se fokusiraju na racionalizaciju troškova i preispitivanje načina na koji institucije raspolažu sredstvima poreskih obveznika. Njen odgovor po ovom pitanju nije bio samo odraz ličnog stava, već i ukazivanje na potrebu da se temeljno reformiše način na koji javni servisi posluju pre nego što se traže dodatna sredstva od države.
Ovakvi potezi i izjave izazivaju oprečne reakcije. Dok jedni podržavaju insistiranje na odgovornom trošenju budžetskog novca i zahtevaju da BHRT prvo sredi unutrašnje probleme i sistem poslovanja, drugi smatraju da se ovakvim odlukama direktno uskraćuje pravo građana na informisanje i praćenje sportskih događaja koji okupljaju naciju.
Suština ovog problema nije samo u novcu za jedan sportski događaj, već u dubljoj krizi poverenja i organizacije javnih servisa u zemlji. Dok se ne pronađe sistemsko rešenje za održivo finansiranje BHRT-a, verovatno ćemo se susretati sa sličnim situacijama pred svaki veliki međunarodni događaj. Građani ostaju u poziciji posmatrača, čekajući ishod političkih pregovora koji direktno utiču na njihov svakodnevni sadržaj i dostupnost medijskih servisa koje plaćaju.
Ovaj slučaj još jednom podseća da je pitanje javnih medija u BiH daleko od rešenog i da zahteva ozbiljan dijalog svih strana, kako bi se osigurala kako ekonomska održivost, tako i ispunjavanje osnovne uloge javnog servisa prema svim stanovnicima Bosne i Hercegovine.
