Stručnjaci upozoravaju: Nepravilna upotreba antibiotika remeti ravnotežu bakterija u telu

Antibiotici su decenijama predstavljali jedno od najvećih dostignuća moderne medicine — lekovi koji su spasili milione života od opasnih bakterijskih infekcija. Ipak, stručnjaci sve češće upozoravaju da njihova nepravilna i prekomerna upotreba može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Kako je objašnjeno u emisiji Kurir Televizije, gosti — dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, dr Saša Milićević, pedijatar, i prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu — saglasni su da antibiotike treba koristiti isključivo po preporuci lekara, i to samo kada je infekcija zaista bakterijskog porekla.

Zloupotreba antibiotika i gubitak delotvornosti

Dr Obradović je istakla da su antibiotici nekada bili pravo otkriće, ali da danas, zbog njihove sve češće i nekontrolisane primene, njihova efikasnost opada, dok se rizik od neželjenih efekata povećava.

„Antibiotici se često propisuju ‘za svaki slučaj’, iako nije jasno da li je infekcija bakterijska ili virusna. Takva praksa vodi ka razvoju rezistencije i gubitku zaštite koju ovi lekovi pružaju,“ objasnila je doktorka.

Osim otpornosti bakterija, neadekvatna upotreba antibiotika može izazvati probavne tegobe, alergijske reakcije, pa čak i poremećaj ravnoteže mikroorganizama u telu, što može uticati i na mentalno zdravlje.

„Mogu se javiti osećaji anksioznosti i umora, ali i bolovi u mišićima i tetivama. Zato antibiotike treba koristiti isključivo kada za to postoji medicinska indikacija“, naglasila je.

Antibiotici i deca – posebna odgovornost

Pedijatar dr Saša Milićević upozorio je da se antibiotici često prepisuju i deci, najčešće zbog brige roditelja.

„Roditelji ponekad insistiraju na antibiotiku kada dete ima temperaturu, iako je u pitanju virusna infekcija. Treba znati da antibiotici ne deluju na viruse, već isključivo na bakterije“, objasnio je.

Dodaje i da je crevna flora ključna za normalno funkcionisanje organizma.

„U našem telu ima više bakterija nego ćelija. One su deo nas i ne možemo ih potpuno uništavati. Kada antibiotik deluje, on ne razlikuje ‘dobre’ i ‘loše’ bakterije. Potrebno je i do šest meseci da se mikrobiota obnovi nakon terapije jednim antibiotikom,“ rekao je dr Milićević.

Ishrana, mikrobiom i dugoročne posledice

Prema rečima prof. dr Svetlane Stanišić, današnji način života i ishrane utiče na promene u mikrobiomu, počevši od rođenja.

„Deca rođena carskim rezom nemaju isti kontakt sa korisnim bakterijama kao ona rođena prirodnim putem. Takođe, ishrana u ranom detinjstvu i dojenje imaju veliki uticaj na razvoj crevne flore,“ objasnila je.

Ona je upozorila i na prisustvo rezidua antibiotika u hrani životinjskog porekla, budući da se veliki deo antibiotika koristi u veterini.

„Zbog toga je važno birati proverene izvore hrane i ne uzimati antibiotike bez preporuke lekara“, dodala je.

Na kraju, Stanišić podseća da zdrava crevna flora utiče na imunitet, telesnu masu, apetit, varenje i sintezu vitamina:

„Kada narušimo ravnotežu bakterija u crevima, narušavamo i celokupno zdravlje. Zato antibiotike treba koristiti pažljivo i samo kada je to zaista neophodno.“