Četiri prijatelja su otišla na pecanje — ali ono što je jedan rekao o svojoj ženi ostavilo je sve bez reči
O čemu muškarci razgovaraju dok su na pecanju? Ponekad o sportu. Ponekad o poslu. Ali kada su oženjeni, pre ili kasnije razgovor uvek skrene na njihove supruge — i na to šta je sve bilo potrebno da bi se pobeglo iz kuće na miran vikend.
Upravo to se dogodilo kada su se četiri stara prijatelja — Džek, Tom, Majk i Džo — okupila jednog subotnjeg jutra pored mirnog jezera. Sunce je tek izlazilo, prosipajući zlatnu svetlost po tihoj vodi. Između njih je stajala termos boca sa kafom, štapovi su bili u rukama, a vazduh je mirisao na mamac i borove.
Prvih sat vremena sve je bilo spokojno. Pričali su o fudbalu, prepričavali iste stare viceve i raspravljali se ko je prošlog leta upecao najveću ribu. Ali, kao i uvek, razgovor je na kraju skrenuo na temu supruga.
Džek je prvi uzdahnuo.
„Nemate pojma šta sam morao da obećam da bih danas bio ovde“, rekao je, trljajući potiljak. „Sledećeg vikenda farbam svaku sobu u kući. Svaku. Jedinu.“
Tom se nasmejao i odmahnuo glavom.
„Ma to nije ništa. Ja sam morao da pristanem da joj napravim onu terasu o kojoj priča još od prošlog leta. Pogodite ko će sledeći vikend provesti u piljevini umesto na suncu.“
Majk se nadovezao, kolutajući očima.
„Bar ćete vi koristiti alat. Ja sam obećao celodnevni šoping sledeće subote. Cipele, torbe, dekoracija za kuću — sve. Trebaće mi novo pecanje samo da se oporavim.“
Trojica su se nasmejala i okrenula ka Džou, najtišem među njima. On se zavalio u stolicu, potpuno opušten, vrh štapa mu je bio miran kao čaplja na obali.
Džek ga je bocnuo laktom.
„Hajde, Džo, tvoj red. Šta si ti morao da obećaš ženi da bi dobio slobodan vikend?“
Džo nije ni podigao pogled. Samo se blago osmehnuo i rekao:
„Ništa.“
Ostali su se zaprepastili.
„Ništa? Ozbiljno očekuješ da u to poverujemo?“
Džo je slegnuo ramenima.
„Ne. Samo sam jutros u pet navio alarm, ugasio ga, poljubio je u obraz i rekao:
‘Pecanje ili rasprava — ti biraš.’“
Nastao je trenutak potpune tišine… a onda su se svi rasprsnuli od smeha, toliko glasno da su skoro rasterali ribu.
Majk je obrisao suzu od smeha.
„Imaš hrabrosti, Džo. Moja bi izabrala raspravu — i posle me naterala da okrečim kuću.“
Džo se samo nasmešio, ne skidajući pogled s vode.
„U tome je caka, momci. Samo to kažeš kao da stvarno misliš — i odeš pre nego što stigne da odgovori.“
Smeh je ponovo odjeknuo jezerom, dok je mirno jutro bilo ispunjeno njihovim glasovima.
