Posle decenija ćutanja: nove priče lekara otkrivaju poslednje dane i reči Josipa Broza Tita
Vest da je “umro drug Tito”, koju je 4. maja 1980. izgovorio glas spikera Televizije Beograd, odjeknula je celom Jugoslavijom. Iako je od te sudbonosne objave prošlo više od tri i po decenije, tek su nakon mnogo godina pojedini članovi medicinskog tima počeli da govore o poslednjim trenucima života nekadašnjeg predsednika ogromne države.
Dugotrajni zdravstveni problemi
U poslednjoj deceniji života Josip Broz Tito suočavao se sa niskom pokretljivošću, bolovima i slabljenjem vitalnih organa. Problemi sa srcem — uključujući visok pritisak i aterosklerozu — vremenom su postajali sve izraženiji. Uz to je imao i dijabetes, koji je dodatno otežavao cirkulaciju i ozbiljno ugrožavao njegove noge.
Krajem 1970-ih stanje mu se naglo pogoršalo. Loša cirkulacija dovela je do razvoja gangrene, a krajem januara 1980. lekarski tim bio je primoran da izvrši amputaciju leve noge kako bi sprečio širenje infekcije. Uprkos intervenciji, njegovo opšte zdravstveno stanje je nastavilo dramatično da pada.
Dani koji su prethodili kraju
Tito je poslednje mesece proveo u bolnici u Ljubljani, gde su se smenjivali stručnjaci iz cele zemlje. Uprkos brojnim terapijama, vitalne funkcije su mu postajale sve slabije. Već sredinom februara nije mogao da govori, a poslednje nedelje proveo je u veštački izazvanoj komi.
Prema rečima lekara Milomira Stankovića, koji je tada bio jedan od najmlađih članova medicinskog tima i dežurao pored njegove postelje, Tito je u jednom lucidnom trenutku izgovorio svoju poslednju rečenicu — kratku, ali zagonetnu:
„Šta sve ovo treba da znači?“
Stanković je kasnije zapisao da nije mogao sa sigurnošću da kaže da li se rečenica odnosila na njegovo zdravstveno stanje, odluke koje su donosili lekari ili nešto sasvim treće.
Dan kada je Jugoslavija stala
Ravna linija na aparatima pojavila se 4. maja 1980. u 15:05. Već narednog dana Kovčeg je posebnim vozom, Plavim vozom, prevezen u Beograd. Tih dana ogromne kolone ljudi prolazile su pored odra u Saveznoj skupštini kako bi poslednji put odale počast čoveku koji je više od tri decenije vodio Jugoslaviju.
Sahrana je ubrzo postala jedna od najvećih državnih ceremonija u savremenoj istoriji, uz prisustvo više od 200 delegacija iz celog sveta.
